Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko – karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle, kako glasi njegovo puno ime i titula, rođen je 11. septembra 1914. godine u hrvatskom selu Kućanci (tadašnja Austro – Ugarska) kao Gojko Stojčević, a umro je 15. novembra 2009. u Beogradu. Dakle, rođen je u astrološkom znaku Device, a prema raspoloživim podacima podznak mu je u Vagi, i na osnovu njegovog životnog puta može se zaključiti da je po raznim kriterijumima pokazivao tipične predispozicije pripadnika svog matičnog zodijačnog sazvežđa, ali se podrobnijim posmatranjem ne mogu zaobići ni uticaji Ascedenta na neke ključne događaje i odluke.
Organizovanost, preciznost, učenje
Praktično od prvih godina dugog i veoma plodnog životnog veka patrijarha Pavla, vidimo brojne poteškoće i suočavanja sa surovom realnošću (prerani ostanak bez oba roditelja, odrastanje kod tetke, ozbiljni zdravstveni problemi još u ranoj mladosti), koje uopšte nije lako prebroditi. Ako neki astrološki znak ima predispozicije da se stisne, pregrupiše sopstvene snage i dodatnom reorganizacijom maksimalno racionalno koristi energetske resurse, onda je to Devica. Iako nema veliku koncentracije kosmičke energije u ovom znaku (osim Sunca tu je još samo Merkur u 12. polju), ipak je to sasvim dovoljno da se pokaže sva jačina mentalnog sklopa uz naglasak na podsvesno prepoznavanje duhovnih vrednosti. Veoma težak aspekt – kvadratura Merkura sa Saturnom iz 9. polja ukazuje na brojne prepreke na putu škole i obrazovanja, ali uz preciznost i strpljenje koji su svojstveni za predstavnike Device, korak po korak, etapu po etapu dizao je nivo obrazovanja do završetka Bogoslovskog fakulteta u Beogradu i postdiplomskih studija u Atini. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je upisao i stigao do druge godine Medicinskog fakulteta, pošto je prethodno vanredno završio više razrede Šeste beogradske gimnazije. Neumorno slaganje kockica u svom intelektualnom mozaiku nastavio je baveći se naučnim radom, objavivši brojne monografije i studije o srpskim manastirima, zatim bogoslužbene knjige u izdanju Sinoda Srpske pravoslavne crkve, a dugo godina je bio predsednik komisije Svetog arhijerejskog sinoda za prevod Svetog pisma.
Duhovnost, vera, humanost, skromnost
Krhku telesnu građu i promenljivu fizičku energiju na praktičan način je kompenzovao preusmerivši svoje aktivnosti na polje duhovnosti. Svoju izuzetno široku lepezu duhovno – humanitarnih aktivnosti (Mesec u 8. polju u znaku Blizanaca) patrijarh Pavle započeo je još pred kraj Drugog svetskog rata kao veroučitelj i vaspitač za decu izbeglu iz Bosne u Banji Koviljači, gde je prema verodostojnom svedočenju spasao dečaka iz hladne vode, zaradivši upalu pluća od koje se jedva oporavio. Boravak i oporavak u manastiru Vujan definitivno su ga učvrstili na svetovni put, a monaški život je započeo u manastiru Blagoveštenje, gde je i dobio ime Pavle. Posle toga, opet u maniru osobe rođene u znaku Device, preko svih stepenika lagano se penjao ka vrhu svetovne hijerarhijske letvice, sve do trona – patrijarha Srpske pravoslavne crkve, na čijem je čelu ostao sve do upokojenja 2009. godine. Kompletan svetovni deo života vodio je na krajnje asketski, skroman i praktičan način, bez korišćenja bilo kakvih privilegija, pa će u analima ostati zabeleženo da je pešačio kad god je mogao, sam krpio i popravljao ličnu odeću i obuću, obavljao majstorske radove u Patrijaršiji, odrekao se plate i živeo samo od penzije koju je zaradio još kao episkop raško – prizrenski. Humanu stranu karatktera i posvećenost dobrobiti ljudi uopšte a pre svega naroda kome pripada (najviša tačka na nebu u Raku, a vladalac Mesec u Blizancima u 8. polju), pokazao je više puta, a ostaće u sećanju svedočenje u Ujedinjenim nacijama, pred brojnim svetskim državnicima o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Patrijarh Pavle je verovao u ljude, ali pre svega u Božju pravdu i kako je sam govorio u Jevanđelje Hristovo, koje na najsvetljiji način sledio i propovedao tokom svog života.
Toni B.